Nakon usvajanja izmena Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG) i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (ZDOSO) koje su stupile na snagu 1. januara 2023. godine, a kojim se uvodi povoljniji model oporezivanja frilensera kroz kvartalno samooporezivanje (u daljem tekstu: frilenser model), remote radnici u Srbiji su suočeni sa pitanjem da li da svoje poslovanje otpočnu, odnosno nastave koristeći novi vid poslovanja ili kao preduzetnici registrovani kod Agencije za privredne registre.

Shodno tome, predmet ovog teksta biće najpre osvrt na pravni položaj frilensera koji se odluče da posluju u novom modelu, a zatim i pravna analiza nekih prednosti za remote radnike koje donosi novi model poslovanja u odnosu na preduzetnike.

Pravni položaj frilensera

Iako se poresko opterećenje frilensera znatno smanjilo u odnosu na period do 2022. godine, novim zakonskim izmenama nije došlo do promene u pravnom položaju frilensera koji se kontinuirano bave remote radom, a pritom nemaju registrovanu delatnost.

Naime prema ZDOSO, remote radnici se i dalje svrstavaju u kategoriju lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora, ugovora o dopunskom radu i drugog ugovora ili po nekom drugom osnovu, a za izvršen rad ostvaruju ugovorenu naknadu, odnosno naknadu za rad (čl.6 st.1 tač.17 lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu). Dalje zakonske odredbe (čl.7,8 i 9 ZDOSO) određuju da su lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu obveznici doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, ali i ne za osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Shodno čl. 57 ZDOSO, lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu dužno je da samo obračuna i uplati doprinose u slučaju kada tu naknadu ostvaruje od lica koje prilikom isplate naknade nije obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa (nerezidenti).

Prema ZPDG, prihodi od bavljenja remote radom se i dalje smatraju drugim prihodima (čl. 85 st. 1 tač. 18) - prihodima po osnovu ugovorene naknade za izvršeni rad. Razlika u odnosu na pređašnji režim se ogleda u sada predviđenom modelu kvartalnog samooporezivanja. Frilenseri su u obavezi da u roku od 30 dana od isteka svakog kvartala podnesu poresku prijavu za prihode ostvarene u tom kvartalu, optirajući za jedan od dva predviđena modela u zavisnosti od visine ostvarenih prihoda.

Dakle, iz ugla statusnog prava, izmenama zakona remote radnicima koji sarađuju sa inostranim klijentima nije ponuđena posebna organizaciona forma, već će oni nastaviti da posluju kao fizička lica u modelu samooporezivanja, uz razliku da se podnošenje prijave vrši nakon svakog kvartala, uz znatno manje opterećenje. Upravo se u tome ogleda suštinska razlika frilensera u frilenser modelu u odnosu na preduzetnika koji ima status privrednog subjekta registrovanog u Agenciji za privredne registre, i na osnovu te razlike se mogu sagledati neke prednosti i mane njihovog položaja.

Prednosti frilenser modela

Frilenser nema status preduzetnika

S obzirom da je frilenser u ovom modelu samo fizičko lice, a ne i registrovani privredni subjekt, na njega se ne primenjuju propisi koji regulišu preduzetnike i privredna društva, pa ga ne terete ni obaveze koje bi inače teretile preduzetnika.

Primera radi, na frilensere se ne primenjuje Zakon o računovodstvu, pa oni nisu u obavezi da izdaju račune za svoje usluge, niti su u obavezi da o njima vode evidenciju u vidu KPO knjige.

Kako se frilenser smatra fizičkim licem, kaznene odredbe različitih zakona koje bi se na njega primenjivale za različite prekršaje po pravilu predviđaju blaže sankcije nego kaznene odredbe kojima podležu preduzetnici.

Značajno je pomenuti da frilenser u frilenser modelu, za razliku od preduzetnika, ne mora da usklađuje svoj poslovanje sa konstantnim izmenama zakona koje se odnose na privredne subjekte.

Takse i drugi troškovi

Za razliku od preduzetnika, frilenseri su izuzeti od obaveze plaćanja različitih lokalnih taksi. Prema Uredbi koja reguliše ekološku taksu, obveznici ove takse su samo preduzetnici i pravna lica (Uredba o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada, član 2). Zakon o finansiranju lokalne samouprave (član 15a) obavezuje preduzetnike na plaćanje lokalne komunalne takse za isticanje firme („firmarina“), dok frilenseri kao fizička lica nemaju takvu obavezu.

Sledstveno činjenici da frilenser u ovom modelu nije preduzetnik, frilenser je oslobođen i različitih ,,preduzetničkih troškova“ – troškova za registraciju preduzetničke radnje, održavanja poslovnog računa, knjigovodstvenih usluga, pa i angažmana oko svih ovih aktivnosti.

Test samostalnosti i porezi

Prema nekim izjavama tvoraca novog modela, frilenseri u postupku poreske kontrole neće biti vrednovani po osnovu „testa samostalnosti“ što je za mnoge veliki podsticaj da posluju na ovakav način.

Naposletku, iako to nije fokus ovog teksta, mora se istaći da je ekonomska isplativost ipak glavni adut novog modela poslovanja frilensera u odnosu na preduzetnika koji se oporezuje paušalno, s obzirom da je za mnoge šifre delatnosti paušal veći od poreza obračunatog u novom modelu oporezivanja. Tome doprinosi i mogućnost optiranja za isplativiji model oporezivanja za svaki pojedinačni kvartal.

Prednosti preduzetnika

Mada status registrovanog privrednog subjekta za preduzetnika stvara mnoge obaveze, može se posmatrati kao izvor brojnih pogodnosti.

Jasan pravni položaj

Najpre treba imati u vidu da je preduzetništvo, pogotovo u slučaju paušalnog oporezivanja, poprilično jednostavan i već poznat model poslovanja, koji je jasno regulisan. Preduzetnik posluje pod svojim poslovnim imenom, poseduje matični broj, PIB, sedište, poslovni račun i druge identifikacione oznake. Nasuprot preduzetniku, frilenser i dalje ima poprilično neodređen pravni položaj pogotovo iz ugla statusnog prava, a sam frilenser model je novi koncept i još nije izvesno kako će funkcionisati u praksi, kao i u kojem pravcu će ići njegove izmene.

Preduzetnik načelno ima veći potencijal za rast u odnosu na fizička lica koja se bave frilens radom. Mnogi inostrani klijenti će očekivati da njihov saradnik ima registrovanu delatnost i pomenuta indentifikaciona obeležja, kao i da prima fakture za pružene usluge. U tom smislu, registrovani preduzetnik može ostaviti utisak „ozbiljnijeg“ kandidata prilikom prijavljivanja za poslove u inostranstvu u odnosu na fizičko lice bez registrovane delatnosti, a registrovana delatnost može biti i uslov za saradnju velikih korporativnih sistema. Jasan pravni identitet stvara i bolje mogućnosti za stvaranje brenda, kao i za širenje poslovanja u vidu zakupa prostora, zaposljenja drugih lica i jačanja drugih kapaciteta. Preduzetnici takođe imaju veću kreditnu sposobnost kako za privatne, tako i za poslovne potrebe u odnosu na frilensera koji se može smatrati nezaposlenim licem.

Inostrano tržište

Značajna okolnost koju treba razmotriti prilikom odlučivanja za odgovarajući model poslovanja je da li je željeno tržište remote radnika orijentisano samo ka inostranstvu. Ukoliko remote radnik planira saradnju i sa domaćim pravnim licima, poreze i doprinose na pružene usluge će obračunavati i isplaćivati domaća pravna lica, i takvi prihodi ne mogu biti uključeni u novi model poslovanja.

Subvencije i druge naknade

Konkretnije posmatrano, jedna od prednosti osnivanja preduzetničke radnje je mogućnost za prijavljivanje za različite subvencije i programe koje nisu dostupne licima koja posluju u frilenser modelu. Primera radi, Nacionalna služba za zapošljavanje svake godine organizuje konkurs za bespovratnu dodelu sredstava nezaposlenim licima koji otpočnu obavljanje preduzetničke delatnosti uz ispunjenje određenih uslova (sajt NSZ).

Najzad, u slučaju prestanka obavljanja delatnosti, preduzetnici kao osiguranici osiguranja za slučaj nezaposlenosti, za razliku od frilensera, ostvaruju pravo na naknadu u slučaju nezaposlenosti ukoliko su poslovali najmanje godinu dana uz redovno uplaćivanje svih doprinosa (

čl.66 Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti). Period ostvarivanja naknade zavisi od dužine obavljanja delatnosti, a u tom periodu osiguranik ima pravo i na zdravstveno osiguranje, kao i na penziono i invalidsko osiguranje.

Zaključak

Imajući u vidu da frilenser model oporezivanja najčešće nudi manje poresko opterećenje za frilensere u odnosu na opterećenje preduzetnika, čini se da nova regulativa pruža veliki podsticaj frilenserima koji sarađuju sa inostranstvom da svoje poslovanje otpočnu ili nastave bez osnivanja preduzetničke radnje u APR-u, već da koristeći frilenser model prijavljuju svoje prihode nakon svakog kvartala, poslujući kao fizička lica.

U tom pogledu, čini se da ove izmene predstavljaju svojevrstan presedan u našem pravu jer se sada prvi put određena kategorija fizičkih lica koja se kontinuirano bave određenom delatnošću sistemski podstiče da tu delatnost obavlja bez odgovarajuće forme koju predviđa Zakon o privrednim društvima. Takav koncept donosi brojne pogodnosti, ali i nedostatke, pa ostaje na svakom frilenseru da se opredeli za model poslovanja koji mu najviše odgovara imajući u vidu sve pojedinačne okolnosti.

*Ovaj članak ima informativni karakter i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko Vam je potrebna pravna pomoć, obratite se Vašem advokatu ili našoj advokatskoj kancelariji na mejl office@kalicaninlaw.rs ili na telefon 064/4340234.